Gotovo je nemoguće govoriti o strategiji obrazovanja u Srbiji, kao načinu da se odgovori zahtevima i potrebama savremenosti i budućnosti, a da se, osim o reformisanju, inoviranju i usavršavanju, kako na globalnom i regionalnom, tako i na nacionalnom i lokalnom nivou, ciljeva obrazovanja i vaspitanja, nastavnih planova i programa, školskog sistema i neposrednog pedagoškog rada, ne započne ili ne završi sa nastavnikom ili vaspitačem, kao osnovnim činiocem uspešnosti vaspitno-obrazovnog procesa.

Naučna monografija Pedagoško mišljenje i metodološka kultura nastavnika i vaspitača, nastala je kao rezultat višegodišnjeg rada u sistemu obrazovanja u Srbiji i neposrednog svedočenja da od profesionalne osposobljenosti pedagoškog radnika, u najširem smislu, njegove motivisanosti, etičnosti i uopšte kreativnosti, u velikoj meri, zavisi kvalitet vaspitno-obrazovnog rada i njegova efikasnost.

U ovom kontekstu, a u cilju uspeha reformskih ciljeva u obrazovnom sistemu, nastao je važan državni dokument, Strategija razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine, koja se bavi utvrđivanjem svrhe, ciljeva, pravaca, instrumenata i mehanizama razvoja sistema obrazovanja u Republici Srbiji. Kao jedan od najvažnijih segmenata ovog dokumenta jeste nastavnik i vaspitač i njihova racionalna i vrednosno-motivaciona dimenzija u spoznaji pedagoško-društvenih osnova, ciljeva i zahteva u savremenom obrazovanju. Jedan od osnovnih, integrativnih faktora, koji utiču na uspešnost nastavnika i vaspitača je pedagoško-metodološka kultura.

Brojna istraživanja ukazuju, kako u svetu, tako i u Srbiji, da pedagoškim radnicima, upravo nedostaje odgovarajuće pedagoško-psihološko i didaktičko-metodičko obrazovanje i delovanje. Prema državnoj strategiji, misija obrazovanja nastavnika i vaspitača jeste izgradnja nacionalnog sistema profesionalnog razvoja nastavnika i vaspitača na svim nivoima obrazovanja, tako da se mogu garantovati visoko vaspitno-obrazovni standardi. U funkciji sistema obrazovanja i osposobljavanja nastavnika i vaspitača jesu sticanje nastavničkih kompetencija koje se odnose na nastavnu oblast, predmeta kojim se bave, metode učenja i sisteme ocenjivanja postignuća učenika, mereni na objektivan način, saradnju sa drugim nastavnicima i lokalnom samoupravom, koristeći sve njene resurse i pedagoške potencijale, razumevanje prirode obrazovnog sistema u kome deluju i društvenog konteksta u kome se odvijaju procesi vaspitanja i obrazovanja.

Naučna monografija Pedagoško mišljenje i metodološka kultura nastavnika i vaspitača, nastala je kao rezultat višegodišnjeg rada u sistemu obrazovanja u Srbiji i neposrednog svedočenja da od profesionalne osposobljenosti pedagoškog radnika, u najširem smislu, njegove motivisanosti, etičnosti i uopšte kreativnosti, u velikoj meri, zavisi kvalitet vaspitno-obrazovnog rada i njegova efikasnost.

Marija Ranđelović je rođena 10. novembra 1974. godine u Nišu. Srednju školu i Višu školu za obrazovanje vaspitača završila je u Aleksincu. Zvanje profesora razredne nastave stekla je na Učiteljskom fakultetu u Vranju, s prosečnom ocenom 10.

Master studije završila je na Pedagoškom fakultetu u Jagodini, na temu „Pedagoški potencijali lokalne samouprave u realizaciji slobodnog vremena učenika u Domu“, takođe ocenom 10.

Doktorske studije upisala je na Fakultetu za kulturu i medije na Megatrend univerzitetu 2011. godine i položila sve predviđene ispite.

Od 1996. Do 2001. godine radila je kao profesor razredne nastave u školi „Kralj Petar I” u Nišu.

2011. godine je imenovana je za direktora Doma učenika srednjih škola u Nišu.