Redakcija zadržava pravo da rad prilagođava opštim pravilima uređivanja Zbornika i standardu srpskog jezika.
Rokovi:
Tekstovi za Zbornik se predaju najkasnije 7 (sedam) dana nakon održavanja konferencije.
Obim rada:
Poželjan obim tekstova za objavljivanje u zborniku je jedan autorski tabak. Autorski tabak je 30.000 slovnih mesta (sa razmacima) ili približno 14-15 stranica bez tabela, grafikona i slika u A4 formatu ili 10-11 stranica bez tabela, grafikona i slika u modelu strane koji možete preuzeti sa našeg sajta www.iep.rs. Odstupanja su dozvoljena ukoliko tema koja se u tekstu obrađuje to zahteva i dozvoljava, uz prethodan dogovor sa urednicima Zbornika. Autori mogu sami proveriti broj slovnih mesta tako što će u MS Word-u istovremeno pritisnuti CTRL + SHIFT + G. Tačan broj slovnih mesta se nalazi u polju Characters (with spaces).
Forma teksta:
Rad dostavljen za objavljivanje u Zborniku Instituta za ekonomiju i pravo treba da ima sledeće karakteristike:
Rad treba da bude pripremljen u elektronskoj formi, program MS Word for Windows. Format teksta treba da bude što jednostavniji, jer će većina primenjenih formatiranja biti uklonjena i zamenjena tokom pripreme za štampu.
Font: Times New Roman, ćirilica, veličina 11 pt, sa proredom 1.0. Poravnanje teksta treba da bude levo, bez korišćenja hifenacije (podele reči između redova) i višestrukih razmaka. Ukoliko žele, autori mogu preuzeti naš model stranice po kome će se ravnati sa našeg sajta www.iep.rs.
Naslovi: Glavni naslov se piše na sredini (velika slova – verzal, font 18, bold); podnaslovi prvog nivoa takođe, na sredini (velika slova – verzal, font 11, bold), podnaslovi drugog nivoa (mala slova – kurent, font 11). Podnaslovi treba da budu numerisani arapskim brojevima (prvi nivo: 1.; drugi nivo podnaslova 1.1. itd.). Tabele i slike (ilustracije) takođe treba da imaju svoje nazive u formatu: objekat i broj – naziv (Tabela 1 – Pregled veoma važnih stvari za ovu temu ili Grafikon 4 – Iznenađujuće bitna statistika).
Posle naslova rad treba da ima rezime (font 11), ključne reči (font 11, bold sa kurzivom – italik), a nakon toga sledi sadržina rada (font 11 bez kurziva – italik) data u strukturi: uvod, razrada teme i zaključak. Na kraju rada navodi se korišćena literatura.
Rezime treba da sadrži opšti prikaz teme u obimu do 150 reči (oko deset rečenica). Ključne reči treba da sadrže najviše deset reči.
Izvori koji se koriste navode se u zagradi (ne navode se u fusnotama) i to navođenjem prezimena autora, naziva dela, izdavača, mesta, godine izdanja i stranice (Jakov i Aleksej Kišjuhas, Internati – Svetska iskustva brižne zajednice, Institut za ekonomiju i pravo, Beograd, 2014,158), ukoliko nema više od dva autora. Ako citirani rad ima više od dva autora, navodi se samo ime prvog autora uz naznaku da ima još koautora (Nadežda Mitrović-Žitko i drugi, Javne nabavke u Republici Srbiji, Institut za ekonomiju i pravo, Beograd, 43). Inostrana imena se transkribuju na ćirilici na srpskom jeziku kako se izgovaraju, a prilikom prvog pominjanja u tekstu ime u izvornom obliku se navodi u zagradi kurzivom (italik slovima), npr. Stiven King (Stephen King).
Spisak literature navodi se na kraju teksta po azbučnom redosledu prezimena autora. Ukoliko se navodi više izvora istog autora, poštuje se hronološkom red objavljivanja. Spisak literature i drugih izvora navodi se po sledećem redosledu: knjige i monografije, zatim članci u naučnim časopisima, radovi u zbornicima, propisi i internet izvori. Ukoliko je korišćeni izvor deo zbornika sa naučnih skupova navodi se na sledeći način: prezime, inicijali imena autora, naziv rada, naziv naučnog skupa i zbornika radova, izdavač, mesto, godina izdanja. Propisi se citiraju na sledeći način: pun naziv propisa, glasilo, broj i godina objavljivanja, član, stav i tačka propisa (npr. Zakon o privrednim društvima, Službeni. glasnik RS, br. 32/2011, čl. 125. st. 3 t. 8.). Kada se koriste izvori sa interneta neophodno je napomenuti, uz naziv i adresu sajta, datum pristupanja sajtu.
Skraćenice se u tekstu ne preporučuju, osim ako su u pitanju univerzalno prihvaćene skraćenice. Ukoliko su nužne, potrebno je koristiti ih konzervativno i dosledno na nivou celog teksta.
Autorizacija: Na poslednjoj strani rada, u donjem levom uglu navodi se akademsko zvanje, ime i prezime, pravno lice u kome je autor zaposlen kao i zvanje. Ukoliko autor ne želi da ovom prilikom bude potpisan sa pravnim licem u kome je zaposlen, ili uredništvo proceni da je tako uputnije, autor će biti potpisan kao član tima Instituta za ekonomiju i pravo.
Tabele moraju biti napravljene u programu MS Word for Windows. Budući da se Zbornik štampa u jednoj boji i tabele moraju biti jednobojne. Trebalo bi imati u vidu da se Zbornik štampa u B5 formatu koji je manji od A4 formata (ili Legal formata) koji su najčešće automatski podešeni u MS Word-u, tako da tabela koja je jedva uklopljena u veći format sasvim sigurno neće moći da stane na manji format strane ukoliko se ne smanji font. Minimalna veličina fonta koji je moguće upotrebiti za tabelu, a da čitalac može da je pročita bez naprezanja jeste 9 pt. Maksimalna površina jedne strane u kojoj je moguće unositi tekst jeste 127 X 190 milimetara. Ostatak strane čine margine i grafička oprema Zbornika. Ukoliko je moguće, zaglavlje tabele bi trebalo da bude širine 127. milimetara kako bi tabela bila u horizontali sa ostatkom teksta. Izuzetno, moguće je i tabelu okrenuti po široj strani, dakle da zaglavlje zaprema 190 milimetara, ali će tada tabela biti kontra okrenuta u odnosu na ostatak teksta, što otežava čitanje i to treba izbegavati, ukoliko je moguće. Takođe, poželjno je da tabela ne prelazi na više strana, ukoliko sadržaj tabele to dozvoljava.
Slike koje su namenjene štampanju moraju imati minimalnu rezoluciju od 300 DPI, dok je optimalna rezolucija crno-bele slike 600 DPI. Slike koje su priložene uz radove mogu biti i kolorne, ali će tokom pripreme Zbornika za štampu biti pretvorene u crno-bele, tako da bi autori trebalo da biraju slike koje su već crno-bele, ukoliko je to moguće. Ukoliko priložene slike ne zadovoljavaju pomenute kriterijume, Institut za ekonomiju i pravo zadržava pravo da slike preradi (najčešće umanji) ili potpuno odstrani iz rada, ako nije moguće dobiti zadovoljavajući nivo kvaliteta. Ukoliko slike nabavljate preko interneta, vodite računa da je licenca slike takva da je dozvoljena njena ponovna upotreba bez posebne naknade autoru ili da ste tu obavezu regulisali.
Prvi red novog pasusa se uvlači pritiskom na taster TAB na tastaturi (Taster koji se nalazi iznad tastera Caps Lock, a označen je sa dve strelice koje su usmerene u suprotnom smeru). Višestruki razmaci nisu dozvoljeni.
Ukoliko se koristi nabrajanje, koristite opcije koje sam MS Word ima ugrađene. Vodite računa o količini teksta u nabrajanju. Ukoliko nabrajanje sadrži više od dve, tri rečenice, trebalo bi da razmislite o drugačijoj organizaciji i formulaciji tog dela teksta.
Opcije naglašavanja teksta potrebno je koristiti konzervativno, bez preterivanja. Bold, verzal (velika slova) i kurziv (iskošen tekst, italik) imaju svoje funkcionalno mesto u organizaciji teksta, ali svako preterivanje vodi ka konfuznom tekstu koji je teško čitati i razumeti. Globalno, bold su naglašena, podebljana slova čija je svrha da naglase određeni deo teksta, ali ako je previše takvog teksta, onda se smisao naglašavanja gubi. Verzalni tekst nije namenjen čitanju rečenica, pa ga shodno tome ne treba upotrebljavati unutar teksta, osim u naslovima. Tekst u kurzivu služi da označi navođenje tako da je pravopisno pogrešno koristiti znake navoda i tekst u kurzivu. Kurzivom se takođe može naglasiti neki deo teksta, ali pošto se ideja kurziva da liči na pisana slova valja biti pažljiv, jer preveliki deo teksta u kurzivu otežava čitanje.
Za sve Vaše želje koje izlaze iz ovih zadatih okvira, potrebno je da se konsultujete sa urednicima Zbornika. Ukoliko je to što vi želite tehnički izvodljivo, a pritom ste poštovali rokove, naš tehnički urednik će Vam rado izaći u susret.